PROSTO, NE IDE
Postoje i one pesme koje su mrzovoljne,
u koje ne bi da udomiš nijedan stih,
katkad ni slovo,
prosto ne ide,
jer u njima je sve već rečeno
i kada su prazne,
jer u njima,
između redova nemih,
dišu sve dobrote lažne,
uzdišu oni koji te prevariti ne uspeše,
žive pogledi od kojih ni trava ne raste.
U njima su utkani,
sve onako na neobojeno,
i tačka, i zarez, i upitnici sa tri tačke,
i onaj kobni uzvičnik,
koji sam udenula na sami početak, neodložno,
jer mrzovoljne pesme nisu moj fah,
a ni ja njihov.
Hitam u one
koje pišem i kad mi duša spava,
zbog dvotačke iza koje se nižu izvori bistri,
od čijih slapova, neminovno,
postajemo bolji, nikada isti.
Cometarii